a sad ad vidimo sta i kako dalje

15. januara 1929. rodjen je sin baptistickog propovednika Džejmsa Kinga i njegove žene u  Atlanti, u državi Džordžija. Po obicajima zemlje on je dobio ime izuzetne licnosti: Martin Luter. (…)

Nije mogao ni slutiti, da ce mu ovaj grad doneti odlucujuce preokrete u životu                                                     Martin Luter imao je priliku posecivati školu i na kraju je dobio i priliku da studira. On se sa ciljem pripremao za buducnost. Kada je nakon odlicnog završetka studija mogao birati izmedju nekoliko vrlo primamljivih mesta za rad, odlucio se za jedno mesto u Montgomeriju. Nije mogao ni slutiti da ce ovaj grad doneti odlucujuce preokrete životu. 
Montgomeri, glavni grad Alabame, smešten u južnom delu SAD-a, tada je patio od sve vecih i sve zaoštrenijih napetosti medju rasama. Mladi sveštenik baptisticke crkve bio je svedok stalnih mucenja kojima su bili izloženi pripadnici njegove zajednice.  
Ali King u ovu situaciju nije došao nespreman. Za vreme studija cesto je posmatrao probleme koje su crnci imali u zemlji. On je s tim u vezi razmišljao o strukturalnim promenama, koje je za miran suživot u zemlji smatrao hitnim i neizbežnim. Jako vredne upute dobio je prateci život i delo Gandija. Sve više je bio ubedjenja da sila može kao posledicu imati samo opet silu. Nenasilje kao sredstvo da se dodje do cilja sve mu se više cinilo kao jedini moguci put za rešavanje društvenih problema u Americi. King se, zastupajuci taj svoj stav, pozivao cak i na ucenje Isusa. A za primenjivanje svega koristio se Gandijevim metodama.     Crnacko stanovništvo odlucilo se na bojkot Omnibus-društva                                                                                          Do prvih sukoba došlo je jako brzo. 1. decembra 1955. godine u Montgomeriju se desila gotovo svakodnevna prica. U jednom od mnogobrojnih autobusa koji svaki dan radnike i radnice voze sa radnih mesta kucama sedela je Rosa Parks, šnajderica u jednoj trgovackoj kuci. Bila je umorna od posla i malo je kunjala. Nakon što je deo autobusa koji je bio rezervisan za belce bio pun, vozac je pozvao nekoliko crnaca da svoja mesta ustupe belcima, da krenu ka kraju autobusa i da se dalje voze stojeci. Tri crnca su poslušala ono što im je vozac rekao, ocigledno su bili naviknuti na ovakve uslove. Rosa Parks je, ipak, bila suviše umorna. Mirno, ali odlucno ona je odbila vozacev zahtev. Vozac autobusa je zovnuo policiju, ova je napravila zapisnik i podigla tužbu protiv nje. I to je bio svakodnevan slucaj. Ipak, ovaj slucaj je uzdrmao dosta toga. Crnacko stanovništvo se odlucilo na bojkot Omnibus-društva, da bi konacno ostvarilo svoja prava. Svi su pozvani na veliki skup. Vecina prisutnih odlucila se na štrajk. Predsednik ove gradjanske inicijative bio je mladi baptisticki sveštenik Dr. Martin Luter King. On je predložio nenasilno provodjenje štrajka. 

21. decembra 1956. godine crnci su se opet po prvi put vozili autobusima Montgomerija                                                 I danas je jako interesantno za procitati kako crni gradjani Montgomerija nisu imali problema da se snadju i bez autobusa; pešice ili biciklima; u grupama ili sa svojim sopstvenim automobilima oni su najvažnije linije održavali uvek živima. Skoro godinu posle, pala je odluka Najvišeg suda u korist štrajkackog pokreta. 21. decembra 1956. godine crnci su se opet po prvi put vozili autobusima Montgomerija. Sada, ipak, bez diskriminirajucih ogranicenja koja su bila prisutna u ranijim godinama. 
Martin Luter King potpuno se založio u ulozi predsedavajuceg. Kada je za vreme bojkota Omnibus-društva na njegovu kucu pokušan atentat i time ugrožen život njegove porodice, široki krugovi crnackog stanovništva pozivali su na oružani sukub. King je preklinjao okupljenu masu: “Ovaj problem ne možemo rešiti, ako na silu odgovorimo silom”. On je Ustav i Objavu nezavisnosti uporedio sa nepokrivenim cekom

Kinga su svuda pozivali na demonstracije, predavanja i molitve, On je neumorno prihvatao svoj zadatak, okupljao je oko sebe slušaoce, jacao njihovo samopouzdanje i pozivao na nenasilje. Pobeda u Montgomeriju dala je hrabrosti i volje pokretu za gradjanska prava. Sada je to znacilo ne zastati na pola puta, nego se izboriti i za prava crnackog stanovništva u celoj zemlji. U avgustu 1963. desio se vrhunac organizovanjem nenasilnog marša na Vašington. Stotine hiljada ljudi se odazvalo pozivu. Okupili su se pod vedrim nebom. Martin Luter King je održao govor koji je nakon ovih jedinstvenih demonstracija u Americi ostavio za sobom zaista dalekosežne utiske. On je Ustav i Objavu nezavisnosti uporedio sa cekom, koji se trenutno ne smatra važecim za crno stanovništvo Amerike, nego jednostavno ima pecat na kojem piše “Bez pokrica”. “Ali mi ne želimo verovati da je ova banka pravednosti bankrotirala”. Uzvikom “Freedom now” (…) on je “udario” po brutalnosti policije, sprecavanju pristupa u javne ustanove, ogranicenju dostupnosti, rasnoj podeli i oduzimanju prava glasa. Zakljucio je svoj govor, koji je u medjuvremenu postao svetski poznat, recima: “Ja imam san da ce jednog dana sinovi ranijih robovlasnika zajedno sa nama moci sedeti za istim bratskim stolom na brdima Georgije. Imam san da ce jednog dana i sama država Misisipi, u kojoj vlada nepravednost i gde ona sa plamenom tlacenja živi svojim punim bicem, imam san da ce se i ta država jednog dana pretvoriti u oazu slobode i pravednosti. Imam san da ce moje cetvero dece jednoga dana živeti u društvu u kojem se niko prema njima nece ponašati ovako ili onako zbog boje njihove kože, nego da ce ih se tretirati onako kako to oni svojim karakterom zasluže. To je naša nada. I moja je namera da cu se jednoga dana vratiti na Jug sa ovim uverenjem, da možemo preci breg ocajanja i pretvoriti ga u stenu nade.”  

Trecu pobedu Martin Luter King više nije doživeo

(…) Pokret za gradjansku ravnopravnost imao je sve više i više uspeha. Zakon o gradjanskim pravima iz 1964. predvidja da ustanove koje nude jelo, smeštaj, zabavu ili benzin, ni u kakvom slucaju ne smeju provoditi diskriminaciju. Svako ko može dokazati da ima završenih šest razreda osnovne škole poseduje dovoljno obrazovnih preduslova da bi mogao ucestvovati na izborima. Svako diskriminisanje u oblastima radne i politike zapošljavanja bilo je kažnjivo.
1965. godine donešen je dalji zakon o crncima u južnim državama koji su dobili mogucnost veceg ucešca na izborima. Trecu pobedu King više nije doživeo. 10. aprila 1968. godine prihvacen je predlog zakona, koji je objavljivao završetak diskriminacije kod prodaje kuca i unajmljivanja stanova. 

Celi svet bio je uzdrman vešcu,  Dr. Martin Luter King umro je kao žrtva atentata 

Svet je sa izuzetnom pažnjom pratio dogadjaje u Americi. Ovo se pokazalo i dodelom Nobelove nagrade. Kada je Martin Luter King sa svojom suprugom Koreta ucestvovao na dodeli Nobelove nagrade u Oslu, oni su nakon toga posetili više evropskih gradova i pokušali pri tome osvojiti što je moguce više pristalica za gradjanski pokret za ravnopravnost i njegove nenasilne metode. 
4. aprila 1968. godine celi svet je uzdrmala vest da je Dr. Martin Luter King poginuo kao žrtva atentata. Došao je u Memphis na veliki skup gradjana. Akcija politike protiv crnih cistaca navukla je oblake na horizontu. King je racunao sa tim da bi njega jednoga dana mogla sustici nasilna smrt. Ipak, ni to ga nije moglo zadržati u istupanju za svoje gradjane koje je jako poštovao. On je bio ubedjen da je jednog dana moguce prevazici rasnu diskriminaciju. 
“Sa Martin Luter Kingom umro je i princip nenasilja. Verovanje da je još uvek moguce spasiti ovaj princip bilo bi laganje samoga sebe.” Ove oštre reci napisao je jedan novinar nakon Kingove smrti. Porast ratnickih sukoba cini se da potvrdjuje tvrdnje ovog novinara. A šta bi bilo kada bi zahtev za nenasiljem potpuno zanemeo? Ideja nenasilja ne sme umreti.

Espinal, koji je išao u školu u Liverpulu sa Polom Mekartnijem i Džordžom Harisonom, postao je licni asistent ove cuvene cetvorke, dugogodišnji blizak i poverljivi prijatelj koji je tokom 40 godina nadzirao biznis carstva Bitlsa, preduzece Epl Korps.

“Nedostajace svojim prijateljima i onima koje je voleo, ali ce ga se svi secati kao dragog velikog coveka”, napisali su Mekartni, Ringo Star i udovice Džona Lenona i Džordža Harisona u saopštenju koje je objavila Espinalova porodica, javio je Rojters.

Espinal je bio jedan od nekolicine koje su zvali “peti Bitl”, a tako je nazivan i njihov menadžer Brajan Epštajn i slavni prvi basista Stjuart Satklif.

Harison, koji je umro 2001. godine, rekao je za Espinala da je jedan od dvojice mogucih “petih Bitlsa” prilikom ulaska ove grupe 1988. u rokenrol “Hol slavnih”.

Medjunarodni dan sna – 21. mart
Petak, 21. mart 2008.

Nesanica je veoma cesta pojava, a vecina ljudi ima manje privremene poremecaje spavanja zbog stresa, zabrinutosti ili, pak, neurednog života. Strucnjaci tvrde da, ako se nesposobnost da se dobro naspavate produži na nekoliko nedelja ili meseci, to može postati stvarni zdravstveni problem. Zbog važnosti sna za naše zdravlje, u svetu se 21. mart obeležava kao Medjunarodni dan sna, ciji nedostatak može da izazove brojne probleme medju kojima su povišen krvni pritisak, cerebralnovaskularna oboljenja, infarkt miokarda…Naucnici isticu da poremecaji sna imaju razlicite vidove poput hrkanja i nesvesnog budjenja do cak 400 puta nocu, a uzroci hronicne nesanice najcešce su depresija, anksioznost ili fizicki bol. Higijena sna je izraz koji podrazumeva neke prakticne postupke i obezbedjivanje uslova za zdrav san, koji podrazumevaju da se ne jede neposredno pred spavanje jer teži obrok može negativno da se odrazi na kvalitet sna, ali lagana užina može imati pozitivan uticaj jer u krevet ne valja otici gladan.

Topla kupka pre spavanja, takodje, može da pomogne da se lakše utone u san, kao i boje u spavacoj sobi i boje posteljine trebalo bi da budu umirujuce - nežnoplava, šumsko zelena ili boje jesenje prirode.

Strucnjaci smatraju da treba povesti racuna da se na pocinak ide u odredjeno vreme svake veceri, da budjenje uvek bude u isto vreme, ukljucujuci i vikende, kao i da je neophodno ograniciti unos kofeina i nikotina, upražnjavati svakodnevno vežbanje, ali ne tri do cetiri sata pred spavanje zato što vežbanje drži metabolizam budnim. Oni preporucuju laganu šetnju posle vecere koja može da ubrza probavu i pripremi organizam za lep san.

Komentarišuci koji dan je najnepovoljniji za spavanaje, grupa strucnjaka je posle istraživanja došla do zakljucka da je to nedelja - zbog nagomilanog pritiska pred pocetak nove radne sedmice.

Studija, koja je obuhvatila 3.500 odraslih osoba, otkrila je da 80 odsto ljudi najbolje spava petkom, oko 60 odsto radnika najgore spava nedeljom, a više od cetvrtine ispitanih priznalo je da ponedeljkom odbija da ode na posao zbog lošeg sna i da koristi brojne izgovore poput bolesti da bi ostali kod kuce.

U studiji se navodi da je poremecen san glavni krivac za dekoncentraciju na poslu, povecanu razdražljivost i, cak, dremanje za radnim stolom.

Gotovo polovina ispitanika je izjavilo da je manjak koncentracije uzrok grešaka i na poslu i van njega, svaki treci je priznao da je razdražljiv prema šefu i kolegama, a svaki peti da zadrema na poslu.

Medicina spavanja - “sleep medicine” kako je zvanicno zovu - jeste mlada grana koja izucava poremecaje normalnog toka spavanja. Pionirske korake u tom domenu medicine u našoj zemlji nacinio je dr Aleksandar Milovancev, direktor Instituta za plucne bolesti u Sremskoj Kamenici, koji je nabavio najsavremeniju opremu za moderno odeljenje dijagnostike i lecenja poremecaja sna.

(Tanjug)

Izvor “Blic”

Americka muzicka zvezda Leni Kravic dolazi u Beograd. Kako „Blic“ saznaje on ce nastupiti u 24. jula u „Beogradskoj areni“ kada ce izvesti svoje najvece hitove, kao i nove numere koje ce biti objavljene sledece godine.

Leni je do sada snimio sedam studijskih albuma, a procenjuje se da je prodato više od dvadeset miliona nosaca zvuka sa njegovom muzikom. Tokom karijere osvajao je brojne muzicke nagrade, a „Gremijevo“ priznanje za najboljeg muškog izvodjaca dobio je cetiri godine zaredom (od 1988 do 2002.). Osim što je vlasnik prepoznatljivog glasa, Leni piše pesme, komponuje, aranžira, producira, a svira i gitaru, bas, bubnjeve, klavijature i perkusije.
Pravim imenom Leonard Albert Kravic rodjen je 26. maja 1964. u Njujorku, kao dete je poceo da svira bubnjeve, pa gitaru, te je vec kao petogodišnjak želeo da postane muzicar. Dve godine kasnije, išao je da gleda prvi koncert. Zahvaljuju?i ocu koji je radio na televiziji, upoznao je brojne džez muzicare kao što su Ela Ficdžerald, Djuk Elington, Sara Von, Majls Dejvis, a na njega su veliki uticaj imali i soul muzicari Džejms Braun, Areta Frenklin, Stivi Vonder, Kurtis Mejfild…

Pocetak u horu
Zbog majke, koja je bila glumica, porodica Kravic se seli u Los Andjeles, gde mladi Leni tri godine peva u horu, ali ubrzo pocinje da sluša popularne rok grupe „Led Zeppelin“, „Pink Floyd“, „Kiss“, „Aerosmith“… Sa 15 godina definitivno odlucuje da postane muzicar i odlazi od kuce, a spava kod prijatelja ili u kolima. Uspeva da završi srednju školu i zatim ubedjuje oca da mu da novac, ali ne za fakultet, vec za prvi demo-snimak. Njegovi roditelji se razvode 1985. i to ga pogadja, a odnosi sa ocem postaju sve zategnutiji, pa se Leni u potpunosti posvecuje svojoj muzici. Upoznaje nekoliko muzicara sa kojima snima album, odbacuje dotadašnje umetnicko ime Romeo Blue, a prvenac „Let Love Rule“ objavljuje 1989. godine i krece na turneju gde nastupa kao predgrupa „Tom Petty and Heartbreakers“. Nakon turneje je radio pesmu „Justify My Love“ za Madonu, zatim je producirao i svirao vecinu instrumenata na albumu glumice i pevacice Vanese Paradi. Ubrzo objavljuje drugi album „Mama Said“, na kojem je naslovna numera posvecena njegovoj majci, dok su ostale inpirisane njegovim razvodom od tadašnje supruge Lize Bonet.
U prvoj polovini devedesetih, Leni saradjuje sa „Aerosmith“, Mikom Džegerom, Alom Grinom i Kurtisom Mejfildom, da bi 1993. objavio svoj treci album „Are You Gonna Go My Way“, s kojim postiže do tada najveci komercijalni uspeh. Dve godine kasnije objavljuje album „Circus“, s kojeg se izdvajaju hitovi „Rock and Roll Is Dead“ i „Can’t Get You Off My Mind“. Na sledecem albumu „5“ prvi put koristi sempler i u narednom periodu osvaja brojne muzicke nagrade.

Hapšenje
Šesti album „Lenny“ izašao je u oktobru 2001. godine, a na njemu je pesma „Bank Robber Man“, koju je Leni napisao nakon što je u Majamiju doživeo neprijatnost od strane policije, koja ga je pomešala sa pljackašem banke. Kravic je snimio muziku za filmove „Austin Powers: The Spy Who Shagged Me“, „Bad Boys II“, a pojavio se i u „Simpsonovima“. Pesmu „We Want Peace“ snimio je 2003. u znak protesta protiv invazije na Irak. Sledeci album „Baptism“ objavio je 2004. godine i tada vecinu vremena provodi na turneji. Na jednom nastupu na samom pocetku turneje Leni je prekinuo šou i objavio da je njegov otac preminuo, ali da nije vreme za tugovanje jer je otišao u raj. Tada mu je posvetio pesmu „Let Love Rule“. Ta veoma uspešna turneja završena je pocetkom prošle godine.
Trenutno radi na novim pesmama, a za slede?u godinu su najavljena dva njegova albuma „It Is Time for a Love Revolution“ (5. februar) i „Funk“.

Leni u brojkama
13 godina pre nego što se Leni rodio, u Koreji je poginuo njegov ujak po kome je dobio ime Leonard.
3 godine je imao kada je poceo da lupa u šerpe i tiganje.
7 godina je imao kada je gledao prvi koncert „Jacksons 5“ u „Medison skver gardenu“.
5. rodjendan je proslavio uz Djuka Elingtona, koji mu je otpevao rodjendansku pesmu.
8 miliona primeraka njegovog kompilacijskog albuma „Greatest hits“ je prodato.
1. mesto britanske top-liste osvojila je pesma „Are You Gonna Go My Way“.
2 albuma je Leni Kravic najavio za sledecu godinu.

Evropske integracije pored usaglasavanja niza zakona 

sa zakonima u okviru EU, podrazumevaju i 

uvodjenja standarda u organizacije u Srbiji.

Šta to konkretno znaci?                                                                 Poslovni uspeh organizacija zavisi od usvojenog nivoa najboljih praksi (best practices) u upravljanju i od inovativnog pristupa razvoju tih praksi, koji bi morao ukljucivati filozofiju kvaliteta i principe upravljanja kvalitetom u osnovne poslovne procese.Danas je razvijen niz tzv. dobrih praksi (dobra proizvodjacka praksa, dobra laboratorijska praksa, dobra praksa distribucije, dobra praksa odrzavanja itd), ali tek treba razviti nove modele koji bi imali takve karakteristike da mogu posluziti kao temelj za procese njihove unifikacije i standardizacije, te da bi mogli biti generalno prihvaceni. Osnovu za takav pokusaj predstavljaju standardi ISO 9001, ISO 14001, OHSAS 18001, standard AS/NZS 4360:1999, ISO 17799, ISO/TS 16949…Njihovo upoznavanje i rigorozna primena bi sigurno olaksale medjusobno komuniciranje svih zainteresovanih strana u procesima integracije kroz trgovinske i druge asocijacije.                                                                                      Izbor najbolje prakse                                                                        Na trziste najbolje prakse trebalo bi otici sa jasnom predstavom o sopstvenim potrebama. To je preka potreba, cak i pitanje prezivljavanja.Ako se pazljivo analiziraju ultimativni zahtevi za primenu najrazlicitijih sistema upravljanja (od kojih neki imaju zakonsku podlogu, dok su ostali na dobrovoljnoj bazi) slika dobija pomalo zastrasujuc oblik - sve vise neodoljivo podseca na zednog coveka koji je pao u dubok bunar, mada mu je prvobitna namera bila samo da ugasi zedj. U takvoj situaciji davljeniku ni na kraj pameti nije da se dodatno napija vodom, vec sve snage koncentrise da se sto pre izvuce iz nje.U masi slucajeva se ni najbolji eksperti ne mogu snaci, niti uociti odgovarajucu vezu izmedju pojedinih standarda i njihovu neophodnu uskladjenost, posebno kad se mora povuci paralela (na primer, izmedju standarda ISO 9001 i standarda ISO 14001). Osim toga, postoje i odgovornosti za uspostavljanje i sprovodjenje funkcije kontrolinga, upravljanja troškovima, sistema za upravljanje rizikom, ekspertnog sistema itd.
Jasno je da bi problemu trebalo prici s druge strane. U citavom dosadašnjem razmatranju uvek su se u prvi plan stavljale razlike izmedju onih koje bi trebalo medjusobno porediti. Taj put nije dobar. Ove razlicite, ali ipak medjusobno zavisne sisteme, ne bi trebalo posmatrati zasebno, nego bi trebalo ustanoviti zajednicku osnovu za primenu modernog procesnog menadžmenta. U takvim situacijama se procesni model novog standarda ISO 9001:2000 namece kao idealno rešenje za integraciju razlicitih upravljackih sistema, pri cemu bi posebnu pažnju trebalo obratiti na objedinjavanje zahteva:

• upravljanja zaštitom životne sredine
• sprovodjenja politike bezbednosti na radu
• upravljanja rizikom
• upravljanja sigurnoscu informacija

Dugo sam razmisljala sta sve radimo tokom zivota…. Pocinjemo uceci u skoli kako da postanemo uzorni gradjani. Provodimo veci deo svog detinjstva uceci, i konacno sticemo diplomu koja ce nam osigurati “polozaj koji zasluzujemo”.  Doprinosimo porastu nezaposlenosti …dok ne nadjemo posao. Kroz teske testove bivamo prihvaceni u svetu zaposlenih. Mi gradimo dobru profesionalnu karijeru punu aktivnosti i napora…puno,puno napora…dok ne padnemo iscrpljeni…ali posto smo veliki profesionalci sa znacajnim udelom na trzistu vreme tece, i……mi biramo novu metu. Srecemo zenu /coveka svog zivota……i obecavamo beskrajnu ljubav. Strasni zagrljaji, i stize beba u nas dom. Proklete noci, kada ne mogu da sklopim oci. Nastavljamo sa napredovanjem u drustvu pokusavajuci da sto bolje iskoristimo vreme. Postajemo zvezda gde god da krenemo i konacno smo BOGATI! Ali potrebno nam je jos vremena za konacni trijumf. Boze! Jednog dana ti saopste da mogu bez tebe, mislis da ces poludeti, osecas se unistenim, osecas da si izgubio mogucnost komunikacije. Osecas se odsecenim od svega. Vreme je stalo, ali ga ti i dalje gubis. Shvatis da zivis u magli u potrazi za besmislenim ciljem. Postajes duh koji hoda pokusavajuci da pobegnes svojim neprijateljima. Ti si jedini sto ceka da casovi proteknu dok ne stigne tvoje vreme. Nakon ove procene, sinula mi je ideja na koji nacin da unapredim svoj zivot. Prihvatacu stvari sa lakocom. Pokusacu da otvorim svoje srce. Vise cu slusati one koji me okruzuju. Sacuvacu vise vremena za prijatelje. Vise cu putovati. Ne, nikad necu ucestvovati u karaokama, ali verujem da cu vise pevati. Provodicu vise vremena na obali mora. Uzivacu u toplini prijateljsta. Volecu vise. Bicu srecnija kad cujem novosti od prijatelja…i postizacemo zajedno iste ciljeve. Nisam sigurna, ali verujem da vredi pokusati. Necu sebi nanositi stetu zbog casice vise. HIK! I nadam se da me nece zaustaviti kada moje vreme dodje. Ne znam da li je ovo dobro za svakog, ali sigurna sam da cu imati bar predivno vreme… koje, uzgred, kosta mnogo.ZAR NE MISLITE TAKO?

Pise u knjigama, a i sami smo se uverili da postoji pet cula..da ne nabrajam koja su…ali ovde, u ovom virtuelnom svetu postoji mozda jos neko culo…inace, ne znam kako bih objasnila kada se ljudi “osete” dusom

Ako mozes

Ako mozes da sacuvas svoju glavu kad svi oko tebe
gube svoje i okrivljuju te za to;
Ako mozes da verujes sebi kad svi u tebe sumnjaju
i sam pridodajes njihovim sumnjama;
Ako mozes da cekas a da ti ne dosadi cekanje,
ili,ako si prevaren - da sam ne varas,
ili,ako si omrznut - da sam ne mrzis,
a da pritom ne izgledas predobar ili premudar;Ako mozes da sanjaris a da snovi ne ovladaju tobom,
Ako mozes da mastas a da ti mastanje ne bude cilj,
Ako mozes da se suocis sa uspehom i neuspehom
i smatras te dve varke kao da su potpuno iste;
Ako mozes da podneses da istinu koju si rekao
izvrnu nitkovi,kako bi od nje napravili zamku za budale,
ili da posmtras propast onoga cemu si posvetio sav zivot
i da,pogrbljen,s dotrajalim alatom opet novo stvaras;Ako mozes da prisilis svoje srce,nerve i tetive
da te sluze dugo iako si ih nemilice trosio,
i da izdrzis i kada nema vise niceg u tebi
sem volje koja ti dovikuje:”Istraj!”Ako mozes da razgovaras sa nizima od sebe
i ne istaknes svoju superiornost,
ili da u drustvu s visima od sebe -
sacuvas svoje dostojanstvo;Ako mozes da ispunis jedan nezaboravni minut
sadrzajem koji traje sezdeset sekundi -
tvoja je zemlja i sve sto je na njoj,
i,iznad svega,bices covek,sine moj!

Na samom pocetku malo dobre muzike? “Always on my mind” - B.B.King